👮👮♂️🧑🎓👨🎓👩🎤 🐦⬛️🇷🇺🇹🇷🇮🇷Како Русија, Турска и Иран преобликују Кавказ (3/3) Иран је историјски имао користи од руске доминације на Јужном Кавказу, што је ограничило утицај НАТО-а, Турске и Израела. Од рата у Украјини, сарадња између Русије и Ирана се продубила, уз војну подршку Техерана и ново билатерално стратешко партнерство. Па ипак, Русија је понудила само пригушену подршку Ирану у његовом сукобу са Израелом, ограничавајући се на речи осуде. Раније су се појавиле тензије око Зангезурског коридора: Русија га види као шансу да поврати утицај путем распоређивања граничне страже, док Иран то види као претњу свом регионалном положају. Техеран је јавно приговорио и добио је руска уверавања да ће статус кво бити очуван – за сада. Последњих месеци, Трампова администрација се појавила у причи предлогом да се управљање коридором препусти приватној америчкој компанији – ефикасно стављајући и Иран и Русију на страну. Техеран је осудио предлог као део шире америчке стратегије да опколи и ослаби Иран, не само на Блиском истоку већ и на Јужном Кавказу. Регионалне међусобне везе између Јужног Кавказа и Блиског истока Пад руске регионалне хегемоније и преливање ривалстава између Турске, Ирана и Израела на Јужни Кавказ продубили су међусобне везе региона са Блиским истоком. Пад Асадовог режима, ескалација тензија између Ирана и Израела и растућа војна сарадња између Азербејџана и Израела носе директне и индиректне импликације за Кавказ. Како се два региона све више испреплићу, евроатлантски утицај опада. Заштита, балансирање и вишеструко сврставање постали су доминантне стратегије спољне политике – чак и у Грузији, некада највернијем западном савезнику. Потенцијалне последице директних војних сукоба између Ирана и Израела додатно истичу растућу међусобну повезаност Јужног Кавказа и Блиског истока. Јерменија се плаши да би Азербејџан могао да искористи регионалну кризу и слабљење Ирана да заузме Зангезурски коридор, кршећи јерменски суверенитет. Док је ослањање на Иран отежало везе Јеревана са Западом, пад Ирана ризикује сужавање стратешких опција Јерменије и њено враћање ка Русији. У том контексту, премијер Пашињан је показао отвореност за нормализацију односа са Турском, иако напредак и даље зависи од сагласности Бакуа. Ако рат на Блиском истоку поремети енергетску инфраструктуру, улога Азербејџана као кључног добављача енергије и поуздане транзитне руте постаће још критичнија. Међутим, нестабилност у Ирану – посебно у његовој северној азербејџанској покрајини – представља ризик од преливања. Две земље деле границу од 800 километара и прекограничну азербејџанску мањину, што повећава могућност прилива избеглица у Азербејџан и покретања осетљивих дебата о националном и верском идентитету. Сукоб би такође могао утицати на јаке везе Бакуа са Израелом, посебно ако Тел Авив настави напоре да ослаби ирански режим подстицањем етничких и секташких подела, потенцијално подстичући центрифугалне притиске у региону. Мултиполарне реалности и пад западног утицаја Регионални поредак у настајању обликован је флуидном равнотежом снага између Русије, Турске и Ирана, замењујући претходни оквир којим је доминирала Русија, дефинисан њеним ривалством са Западом. Иако пад Русије може бити привремен, неки шири трендови ће вероватно потрајати. Прво је продубљивање међусобне повезаности Јужног Кавказа и Блиског истока, што брише границу између руског „блиског иностранства“ и ширег глобалног Југа. Друго је стално смањење западног нормативног и геополитичког утицаја, што ствара простор за силе у успону – посебно Кину – да прошире своје присуство. Како регионални актери усвајају вишеструко сврставање и доживљавају назадовање у демократији, привлачност незападних играча наставља да расте. У овом променљивом пејзажу, трансатлантски партнери морају хитно артикулисати кохерентну регионалну стратегију – разјашњавајући своје интересе и начине њиховог унапређења. За сада, таква стратегија и даље недостајe. t.me/istocni_front
- 9
- 5
- 3
- 1
- 1
- 1