👮👮♂️🧑🎓👨🎓👩🎤 🐦⬛️🇷🇺🇹🇷🇮🇷Како Русија, Турска и Иран преобликују Кавказ (2/3) Док је Турска из сукоба у Сирији изашла ојачана, Иран је значајно ослабљен падом Асадовог режима и урушавањем његове „Осовине отпора”. Недавни напади Израела и САД додатно су приморали Техеран да се фокусира на опстанак режима, чиме је, бар за сада, ограничена његова способност да пројектује утицај на Јужном Кавказу. Слабљење Ирана, заузврат, повећава интерес Јерменије да нормализује односе са Турском и Азербејџаном, уз истовремено опрезно поступање према Русији. Историјска посета премијера Пашињана Анкари наглашава опипљиво отопљавање односа између Јерменије и Турске, што би могло додатно да удаљи и Иран и Русију. Међутим, када Москва нађе времена да се поново фокусира на Кавказ, настојаће да поврати део, ако не и сав, свог изгубљеног утицаја у региону, што ће довести до нове равнотеже са Турском и Ираном и ограничити регионално присуство ЕУ и САД. Области сарадње и спорења Колапс Нагорно-Карабаха 2023. године и обнављање територијалне контроле Азербејџана уз турску подршку означили су стратешку прекретницу за Јужни Кавказ, преобликујући регионалну равнотежу снага. Истовремено, западне санкције Русији и Ирану повећале су значај региона као транзитног чворишта, како за санкционисане државе, тако и за оне који желе да заобиђу или спроведу трговинска ограничења. Ово је покренуло „конкуренцију коридора“, са ривалским иницијативама за повезивање које подржавају различити регионални и глобални актери. Обликују се три главна коридора за повезивање: Средњи коридор (који повезује Азербејџан, Грузију и Турску, а заобилази Јерменију, Русију и Иран); Међународни транспортни коридор Север-Југ (који подржавају Русија и Иран); Ирански предложени коридор Персијски залив-Црно море који укључује Јерменију, Грузију, Бугарску и Грчку. Да би ослободила свој транзитни потенцијал, Јерменија жели да постигне мировни споразум са Азербејџаном и нормализује односе са Турском. Баку и Техеран су такође настојали да реше своје разлике на обострану корист – као што је показана посетом иранског председника Бакуу у априлу 2025. године. Повезаност и улога региона у заобилазној трговини били су кључни фактори који су довели до тога да Русија преокрене своју дугогодишњу политику подршке Јерменији и искоришћавања нерешених сукоба за утицај. Усред промене ратних приоритета, Москва је поново проценила свој приступ, закључивши да сарадња са Азербејџаном и Турском – посебно ради обезбеђивања приступа новим транзитним коридорима – има већу стратешку вредност од континуиране подршке Јерменији. Заузврат, Турска је проширила свој утицај, формализовавши одбрамбени савез са Азербејџаном и градећи на постојећим везама у оквиру трилатералног оквира Азербејџан-Грузија-Турска. Три државе спроводе годишње војне вежбе и сарађују на великим инфраструктурним пројектима, укључујући железницу Баку-Тбилиси-Карс, нафтовод Баку-Тбилиси-Џејхан и Јужни гасни коридор – мрежу цевовода за извоз азербејџанског гаса у Европу. Утицај Ирана у региону је релативно ограничен јер му недостаје значајна мека моћ или мрежа посредника. Међутим, има значајне безбедносне интересе, међу којима су најважнији очување границе са Јерменијом, сузбијање иредентизма међу азербејџанском мањином и управљање продубљивањем сарадње између Азербејџана и Израела. Техеран је посебно узнемирен предложеним Зангезурским коридором, који би повезао Азербејџан са његовом енклавом Нахичеван у Јерменији, служећи као још једна уносна транзитна рута, додатно јачајући утицај Турске. Коридор би се протезао дуж иранске границе са Јерменијом, за шта Техеран страхује да би умањио стратешку вредност Ирана у транзиту исток-запад и послужио као инструмент обуздавања од стране Турске и њених савезника – који неки називају „НАТО-овим Туранским коридором“. Поред тога, растуће војне везе између Азербејџана и Израела појачале су одлучност Техерана да очува стратешки приступ Нахичевану и обузда Баку. 👇👇👇👇👇👇 t.me/istocni_front
- 9
- 3
- 3
- 1