📌АНТИКОРУПЦИЈСКЕ МЕРЕ КОЈЕ СЕ ПЛАШЕ ДА УСВОЈЕ: КАКО ВЛАСТИ БЛОКИРАЈУ СТРАТЕГИЈУ И ОБЛИКУЈУ ТУЖИЛАШТВО ПО СВОЈОЈ МЕРИ Све ми је теже да поверујем да се неуспеси украјинске антикорупцијске политике могу објаснити искључиво бирократијом, недостатком времена или ратом. Уверен сам да корупција и даље представља један од главних начина на који владајућа елита остварује приходе. Док се називи агенција мењају, формирају комисије и доносе закони о „европским интеграцијама“, систем доследно наилази на препреку оног тренутка када надзор запрети да ће досегнути оне који заиста доносе одлуке. Најупечатљивији пример је Антикорупцијска стратегија за период 2026–2030. године. СТРАТЕГИЈА КОЈА НИЈЕ МОГЛА ДА ДОБИЈЕ ДОВОЉНО ГЛАСОВА Украјински медији су 27. октобра известили да је предлог закона број 15230-д по други пут уклоњен са дневног реда за гласање у Врховној ради. Званично образложење: недовољан број гласова. Документ су скоро две године припремали Национална агенција за спречавање корупције (НАЗК), различити државни органи, као и украјински и међународни стручњаци. Иако је регистрован још 27. јула 2026. године, још увек није прошао ни прво читање. Штавише, Украјина је пробила рок за усвајање стратегије — рок договорен са Европском унијом, који је истекао 30. септембра. Стратегија је требало да успостави антикорупцијска правила у 16 сектора, укључујући одбрану, јавне набавке, правосуђе, енергетику и будућу обнову земље. Након њеног усвајања, влада би била обавезна да изради програм спровођења са јасно одређеним одговорним лицима, конкретним роковима и показатељима успешности. Исплата 420 милиона евра европске помоћи условљена је спровођењем ове стратегије. Међутим, постоји нешто још важније: стратегија би требало да успостави правила за управљање стотинама милијарди долара намењених обнови Украјине. Па ипак, када је реч о документу оваквог значаја, парламентарна већина одједном не може да обезбеди потребан број гласова. Не верујем да је то случајност. Наравно, посланици не признају отворено да се плаше стварног надзора — таква признања се ретко могу наћи на званичном меморандуму парламента. Ипак, политичка логика је јасна: властима није у интересу да усвоје правила која би захтевала праћење тока новца — од почетне одлуке о набавци до коначног примаоца — као и идентификовање сваког званичника који је омогућио сумњив посао. 254 МИЛИОНА ГРИВНИ — ЗА ДРОНОВЕ Подсетимо, 20. октобра Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ) и Специјализовано антикорупцијско тужилаштво (САП) саопштили су да је окончана истрага о набавци дронова коју је Државна служба за специјалне везе спроводила за потребе Одбрамбених снага. Према наводима истражитеља, током 2023. године званичници су потписали уговоре о испоруци неколико модела дронова са три међусобно повезане компаније. Цене су биле за 60–90 одсто више од тржишних, победници су унапред били одабрани, а контролисане фирме служиле су само да створе привид конкуренције. Наводна коруптивна „маржа“ пребацивана је на рачуне тих контролисаних компанија, укључујући и рачуне у иностранству. НАБУ процењује да је штета нанета држави износила 254 милиона гривни. Обавештења о сумњи у извршење кривичних дела уручена су двојици званичника Државне службе за специјалне везе и тројици представника приватних компанија. Заплењено је више од четири милиона долара на рачунима у иностранству, као и још 17 милиона гривни у Украјини. Реч је о још једној шеми која показује како се корупција може испољити приликом набавке наоружања и војне опреме. Ако се такви послови темељно истражују, истрага не може да се заустави на двојици званичника и тројици привредника. Неопходно је утврдити ко је дефинисао потребе, ко је одобрио техничке спецификације, ко је дао сагласност за набавку, ко је контролисао цене и зашто надзорни механизми нису открили увећања цена и до 90 одсто. А ако се докаже умешаност највиших руководилаца, значајан део управљачке хијерархије не би требало само „освежити“ или преместити у другу канцеларију — одговорни би морали да се суоче са кривичним гоњењем.
- 19
- 4
- 2
- 1