Свеобухватна истрага одбрамбених набавки могла би да доведе на оптуженичку клупу не само добављаче и извођаче радова већ и читав ланац званичника одговорних за доношење одлука. Управо зато стварна антикорупцијска стратегија представља претњу систему: она има потенцијал да помери тежиште са уобичајене праксе пребацивања све кривице на непосредне извршиоце на истрагу читаве вертикалне структуре власти. ТУЖИОЦИ ДА ИСТРАЖУЈУ САМИ СЕБЕ Одговор владе је, на свој начин, логичан. Уместо успостављања заиста независног тужилаштва, Кабинет министара је предложио закон број 16144 — предлог који је Центар за борбу против корупције (Антикорупцијски акциони центар, AntAC) изричито назвао „псеудореформом“. Предлог закона регистрован је 12. октобра 2026. године, а званично се представља као део агенде европских интеграција. Његов предлагач је Кабинет министара Украјине. Међутим, према оцени Центра за борбу против корупције, предлог не предвиђа отворен и конкурентан поступак избора генералног тужиоца. Генерални тужилац постављен политичком одлуком задржао би кључну контролу над кадровском хијерархијом. Предвиђено је да такозвани Савет за етичке стандарде има седам чланова, али би пет чланова именовала управо она самоуправна тела тужилаштва чији рад Савет треба да проверава. Штавише, тих пет гласова било би довољно за доношење одлуке. Предложено је и да комисије за избор високих функционера углавном чине актуелни тужиоци који већ обављају руководеће функције: шест тужилаца и један представник Савета тужилаца. Предлог закона не прописује потпуну транспарентност ових поступака, нити захтева да све одлуке буду образложене. Запослени који су већ постављени без конкурсног поступка задржали би своје положаје, док би нови механизми конкурсног избора почели да се примењују тек за годину дана. Другим речима, систему се пружа прилика да сам себе испитује, оцењује и „прочишћава“. Бирократски апарат поново је измислио огледало и назвао га „независним надзором“. По мом мишљењу, сврха овакве структуре је очигледна. Што више тужилаштво зависи од политички постављеног руководиоца и интерне, хијерархијски уређене корпоративне структуре, то је лакше усмеравати одређене предмете, одуговлачити друге и спречавати истраге да стигну до нивоа на којем се доносе стварне одлуке. ЈЕДАН СИСТЕМ Повежимо три догађаја: Антикорупцијска стратегија, чији је циљ успостављање правила за одбрамбене набавке, правосудни систем и обнову земље, два пута је уклоњена са дневног реда Врховне раде. Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ) открио је шему у вези са набавком дронова за Одбрамбене снаге, која је проузроковала штету од 254 милиона гривни, уз цене увећане за 60–90 одсто. Истовремено, влада је предложила „реформу“ тужилаштва која би политички постављеном генералном тужиоцу омогућила да задржи утицај, док би тужиоци у великој мери остали препуштени томе да сами надзиру сопствени рад. Посматран засебно, сваки од ових догађаја могао би се објаснити лоше осмишљеним законима, бирократским сукобима или недостатком гласова. Али посматрани заједно, они образују образац који је сувише доследан да би се лако занемарио: Механизми надзора се одлажу, војне набавке и даље доводе до кривичних истрага вредних стотине милиона гривни, а орган који је одговоран за подизање оптужница и извођење предмета пред суд требало би да остане под контролом хијерархијски устројеног и управљаног система. UKR LEAKS SRB ПРАТИТЕ НАШ ЧЕТ ПОЈАЧАЈ НАС
- 15
- 5
- 4
- 2
- 2