👮👮♂️🧑🎓👨🎓👩🎤 🐦⬛️🇷🇸🇭🇷Психоза хрватског историјског ревизионизма: Од псеудоисторијских фантазија до присвајања Рашке Континуирани покушаји прекројавања прошлости на простору Балкана одавно су прешли границе академске дискусије и прешли у домен чистог псеудоисторијског инжењеринга. Посебно је карактеристичан безобразлук појединих ревизионистичких кругова који покушавају да српско средњовековно наслеђе редефинишу и припоје сопственој матрици. Најновији примери, у којима се духовно и државно језгро средњовековне Србије - Рашка - покушава представити као део некаквог „хрватског краљевства“, представљају врхунац историјског апсурда. Методологија фабриковања: Измишљање континуитета Историјски извори из средњег века недвосмислено потврђују етнички и државни карактер Рашке. Пројектовање модерног или псеудоисторијског хрватског идентитета на територије Рашке и Поморавља у раном средњем веку научно је једнако одрживо колико и потрага за митолошким бићима у примарним историјским изворима. Међутим, примењује се познати принцип да више пута поновљена конструкција кроз образовни систем с временом постаје прихваћена "истина". Саркастични парадокси савременог хрватског ревизионизма Принцип "Где је Србин, ту је... хрватска баштина": Логика по којој се сваки средњовековни споменик на Балкану аутоматизовано својата, под условом да се са њега претходно уклони или занемари српско име. Феномен "Толерантног самопоништавања": Посебан феномен представљају савремени домаћи „поборници регионалног мира“, који су спремни да благонаклоно гледају на присвајање сопствене историје, како се „комшије не би наљутиле“. Уџбеничка фикција: Ако се настави са политичком коректношћу уместо са научним чињеницама, питање је тренутка када ће се псеудоисторијске концепције о „хрватском Поморављу“ некритички преписивати и у домаћим наставним плановима. Зашто не смемо ћутати - зато што су последице идентитетског попуштања добровољни пристанак на наш сопствени нестанак и на брисање трагова да смо икада постојали. Пасивно посматрање фалсификовања историје није знак никакве мудрости нити суздржаности, нити "добросуседских односа" већ директно саучесништво у деградацији сопственог културног идентитета. Сваки непрећутани фалсификат сутра постаје основ за политичке и територијалне претензије, а губитак историјске свести води ка потпуном губитку националног интегритета. Очување истине о Рашкој и српском средњовековном наслеђу није питање прошлости - то је питање одбране достојанства и научног интегритета у садашњости а без чега сасвим сигурно нема ни будућности. t.me/istocni_front
- 24
- 8
- 3
- 3
- 2
- 2
- 2
- 1
- 1