🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🇷🇺🕊 СЕРГЕЈ ХУДИЈЕВ: АЛГОРИТМУ НЕДОСТАЈЕ ИСКРА ЉУДСКЕ ДУШЕ 1/2 Папа Лав XIV категорички је одбио да призна могућност да вештачка интелигенција може поседовати свест. Сведоци смо сукоба двеју религија: хришћанства и веровања у долазак интелигентне вештачке интелигенције, свесне саме себе, која је предодређена да замени човечанство као доминантна интелигентна врста на планети. Технократе из Силицијумске долине виде себе у узбудљивој улози демијурга који уводе нову еру – еру у којој човечанство рађа нову форму интелигенције, која више није везана за биолошко тело, већ поседује надљудске способности и виртуелну бесмртност. Њима очигледно не пријају изјаве Папе Римског попут ове: „Садржају који генеришу алгоритми, упркос свој њиховој сложености, недостаје искра људске душе, недостају субјективни доживљај стварности (qualia) и стваралачки чин који извире из дубина људског срца… Вештачка интелигенција се мора разоружати – знам да је то снажна реч, али је намерно изабрана како би се пробудила савест. Ми не смемо дозволити да се технологија уздигне изнад човека или да потисне људску свест.” Шта се крије иза ових речи? Да ли је то само страх верског поглавара од нових технологија? Не; то је разумевање опасности која је својствена уздизању вештачке интелигенције. Али, почнимо од тога зашто је вештачка интелигенција која поседује свест немогућа. Сви смо навикли на роботе из научнофантастичних филмова који поседују вољу, интелект и емоције. Када је реч о „језичким моделима” способним да воде дијалог који делује смислено, лако је замислити да се са друге стране екрана налази свест налик људској. Међутим, као што је утврђено још осамдесетих година прошлог века, синтакса (способност исправног састављања фраза) није исто што и семантика (способност разумевања значења). Програм може да манипулише симболима према најсложенијим правилима, а да ипак не схвата њихово значење. То је демонстрирао филозоф ума Џон Серл путем мисаоног експеримента познатог као „Кинеска соба”. Замислите да се налазите у соби и да вам се испод врата гурне папирић са текстом на језику који не разумете. На пример, добијате питање: „Bisakah mesin merasakan?“ На располагању имате скуп алгоритама; пратећи их, морате да замените ту фразу другом. Ако су упутства исправна и ако их се стриктно придржавате, доћи ћете до фразе „Tidak, kurasa tidak“, записати је и гурнути папир назад испод врата. Човек који стоји испред врата могао би стећи утисак да се у соби налази неко ко говори индонежански. Међутим, ви не знате тај језик нити разумете значење тих фраза – ви једноставно обрађујете симболе у складу са алгоритмима. Исто тако, програм који манипулише симболима не разуме ништа, иако може да опонаша свесни говор. Још једна одлика свести која је недоступна алгоритмима јесте qualia – својство „какво је то” (тзв. what-it-is-like квалитет), односно субјективни доживљај попут боје, укуса или додира. http://t.me/istocni_front
- 14
- 6