🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🕍☦️На данашњи дан упокојио се у Господу Митрополит Амфилохије Ристо Радовић. Ових неколико редака су скромни прилог и сведочанство, његовог праведног, подвижничког и Богоугодног животног пута... ⚜ТИХИ КУТАК ХРИСТОВ⚜ * * * Као Мојсије, што је некада повео Његов, тако си и Ти повео и водио свој народ. Христолики и Ристолики.Тројчиним путем, Вере, Наде и Љубави... У име Оца и Сина и Светога Духа, тече она молитвена река народа, широка и непресушна. У прсима бију света звона Дечана, Грачанице и Архангела... Јечам жњела Косовка дјевојка, јечам жњела мајчице Косовка дјевојка, гуди кроз нас узнесена и чила, добро позната пјесма, коју си Ти отргао од заборава.. Тражим Те погледом, негдје испред себе, док као живи Крст ходаш и јездиш, апостоле наш, заветниче и Иконо наша...Како је лагодно данас бити човјек, овдје у овом Крсном ходу. Како смо сви некако исконски срећни, што смо напокон побиједили себе, што смо поново постали људи. Ту понад Немањиног града мало застанемо. Видим те на Крстовдан доље, на саставцима Рибнице и Мораче. Слика урамљена у вјечности. Ђетићи и њихов Ђедо са Часним Крстом, за који су малочас пливали... Настављамо даље улицама Подгорице, Подгорице мајчице, града Немањина. Ето ми и комшије. Јуче смо се нешто мрко погледали а данас се љубимо као најрођенији... Кад се војска на Косово врати, одјекује као корачница, док полако прилазимо Храму. Тада Ти дозовеш малу Уну да стане поред Тебе. Са једне Твоје стране жезло које носиш као витез што носи копље, са друге стране дјевојчица Уна, Твој Анђео чувар...Закрстиш нас својим благословом, а ми Тебе узвратимо обећањем до следећег Крсног хода. Све у Славу Бога великога и Часнога Крста Христовога... * * * Како си побиједио овоземаљско, приземно и ташто, најбоље говори, сада већ легенда, када си на румијском црквишту подигао Цркву Свете Тројице за само један дан. Помогла је тада и наша војска свом Христовом војнику и уз помоћ хеликоптера, металну богомољу пренијела на сами врх Румије. Кад су душебрижници и жбири, задојени брозомором, како си волио да кажеш, у јаду и бијесу припитали, откуда црква тамо, Ти си тајновито одговорио да је долетјела по вољи и благослову Божијем. Сада свако од нас, када излази на румијску вршину, са својим Крстом и теретом, износи по предању и по један камен и уграђује себе у ону светињу, која се мало по мало дозиђује и ушушкава... * * * Тог првог новембра Двије хиљаде и двадесетог љета Господњег, пристигли смо да те испратимо, ми Твоји литијаши. Твој народ. У пуном смо броју и чекамо Те...Последњу лучинданску и овоземаљску ноћ, провео си поред свога Трона у Цетињском манастиру... Клекли смо а као да нисмо, као да и даље стојимо, само Ти, на свом одру, лебдиш као у неком сну, као у неком Кустином филму...Као да Ти је одар неки воштани чамац, којим прелазиш са ове обале, на ону другу, узвишенију и тишу. Идеш према Храму Васкрслога Господа, Твојој земаљској и Небеској кући, у исто вријеме... Са светима упокој, Христе, душу слуге Твога Амфилохија, гдје нема бола, туге ни уздисања, него живот бесконачни...започиње опијело које служи Патријарх. Мислим како си тамо негдје, на неком парчету Небеском, заслужио један Тихи кутак Христов, али знајући Тебе, чим обавиш ово данас овдје са својим земним Тобом, Ти си већ нашао мјесто међу Анђелима и Арханђелима, српским витезовима и кнежевима, подвижницима и чудотворцима, Небеским литургијама и одабраном војском Христовом... Блажен је пут којим данас идеш Душо наша...Не живиш више Ти, него Христос живи у Теби... Вјечнаја памјат се слива као она Суза Косова са наших лица и груди, док Те Братија носи на рукама према Крипти Храма, којему си Ти у темељима а Господ му је у куполама... Куд ћеш љепше, што би ти рекао... Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека... ✍Бранислав Источни фронт (Записано уочи Лучиндана 2025.) http://t.me/istocni_front
- 59
- 49
- 2