🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🇷🇺✝️ НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА (Одломак) Хај, шта се оно чује из даљине: Дал су вјетри, дал су вихорови, Ил шуморе горе јаворове, Ил са земљом трава разговара, Ил певају на небеси звезде? То се служи Света Литургија У небесном царству Христовоме. Службу служи Јован Златоусте И са њиме три стотин владика, Све владика земних мученика И три хиљад часних свештеника, Свештеника Божјих угодника. Ђаконује Ђаконе Стеване И са њиме свети Лаврентије. Свети Павле чита Посланије, Свети Лука свето Јеванђеље, Крсте држи царе Константине А рипиде свети стратилати Димитрије и с њим Прокопије, Георгије и с њим Јевстатије И остали многи стратилати. Огањ носи Огњена Марија, Тамјан пали Громовник Илија А Крститељ водом покропљава. Херувими поје Херувику А цар славе седи на престолу Лицем својим небо осветљава. С десна му је света Богомајка Огрнута звјезданом порфиром Свети Сава жетал придржава, А народа ни броја се не зна, Више га је но на небу звјезда. Измјешани свеци с анђелима Па се не зна ко је од ког љепши. * * * Тад прилази Света Богомајка Да подигне Светитеља Саву, Јер јој Саво Хиландар посвјети, Ал се Саво диже на кољена И даље се дићи не хоћаше Већ остаде пред Христом клечећи. Благи Христос Саву миловаше Од милоште вако му збораше: „Чедо моје Немањићу Саво, Што си ми се тако растужио, Никад тако ти плакао ниси, Ниси тако плако за Косовом Кад је Српско потамњело царство Потамњело царство и господство Казуј мени, моје чедо драго, Како стоји сада Србадија: Како стоји вјера у Србаља, Јесу л Срби кано што су били Или су се Саво измјенили, Поју ли ми многе литургије, Дижу ли ми многе задужбине. Кано некад у време Немање И сина му Светитеља Саве, И славнога Милутина краља И Стевана милог ми Дечанца, И Лазара мог мученика И Милице славне Љубостињке, Ангелине мајке Крушедолке, И осталих цара и књегиња, Да л се и сад тако Бог поштује, Да л Србијом свете пјесме брује, Јеванђеље да л се моје шири, Српска земља да л тамјаном мири, Светли ли се образ у Србина Пред људима и пред анђелима, Поштује ли млађи старијега, Да л дјевојке држе дјевојаштво, Да л попови по светињи живе, Калуђери да л за народ клече, И да л греју пештере сузама И за народ топлим молитвама. Да ли народ недјељу светкује, Да л празником цркву испуњује? Казуј мени, дични светитељу, Српског рода други спаситељу. * * * Тад Сатану Господ одријешио, Из пакла га на Србе пустио, Да до рока своју вољу врши, И да чини што је њему драго, Са државом и са српским тјелом, Само да се не дотиче душе. А Сатана војске подигао, Повео их на земљу Србију. Бљуну огањ из адових жвала, Па запали кућу Србинову, Све разгради што је саграђено, Све прождера што је умјешено, Све однесе што је изаткано, Све разграби што је уштеђено, Све раскући што је закућено, Поби момке, зацрни ђевојке, Згрчи мајке над кољевке празне, Над кољевке празне и крваве. Још завеза језик у Србина, Да не смије пјеват ни кукати, Нити Божје име спомињати, Нити брата братом ословити; Још завеза ноге у Србина, Да не смије слободно ходити, Осим тамо куд га коноп води, Коноп води или кундак гони; Још завеза руке у Србина, Да не смијe радит ван кулука, Нити сјести, нити хљеба јести, Без сатанске горде заповјести, Нити ђецу своју својом звати, Нит слободно мислит ни дисати. Тад се Саво стресе од ужаса, Скочи, викну иза-свега гласа: „Доста, Боже, поштеди остатак!“ Тад је Господ послушао Саву, На српско се робље ражалио, Те Србима гријехе опрости. Засија се лице Србиново, Зазвонише звона на весеље, Замириса земља од тамјана, Заблиста се Христова истина, Зацари се милост и поштење, Анђели се са неба спустише, Па Србију земљу загрлише. Хај, шта се оно чује из даљине? То се опет служи Литургија, У небесном царству Христовоме. Службу служи светитељу Саво, И са њиме три стотин владика, И три хиљад српских свештеника. Ђаконује Ђакон Авакуме Што на коцу за Христа пострада, А Цар Славе сједи на престолу, Док са земље грми ко олуја, То Србија кличе – АЛИЛУЈА! Благо мајци која Саву роди И Србима док их Саво води. 🇷🇺Св. Николај Велимировић http://t.me/istocni_front
- 50
- 20
- 10
- 3