🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🕊💔Чудно је ово време у којем живимо. Никада се више није говорило о правди, истини и слободи, а као да никада нисмо теже проналазили пут једни до других. Поделили смо се у мишљењима, уверењима и погледима на свет, па смо, бранећи оно у шта верујемо, понекад заборавили оно најважније - да је и са друге стране човек. Постало је важније победити у расправи него сачувати ближњег. Лакше нам је да осудимо него да разумемо, да подигнемо глас него да пружимо руку. А можда највећа несрећа једног народа није у томе што његови људи различито мисле, већ што престану да једни друге доживљавају као своје. Јеванђеље нас не учи да ћемо сви мислити исто, већ да ни у највећем неслагању не смемо изгубити љубав. Христос нас није позвао да будемо равнодушни према неправди, него да се, борећи се против зла, и сами не претворимо у оно против чега се боримо. Можда нам данас, више него икада, недостаје мало оне тихе, хришћанске мудрости која зна да истина не постаје мања ако је изговоримо без мржње, нити човек постаје већи ако понизи другога. Јер проћи ће и ове расправе, и поделе, и немирни дани. Али остаће питање: јесмо ли, чувајући своја уверења, успели да сачувамо и своје срце? И можда ће управо од тог одговора почети неко боље време. Не онда када сви станемо на исту страну, већ када поново научимо да стојимо једни поред других. ☘Игуман Николај Стаматовић☘ http://t.me/istocni_front
- 51
- 18
- 14