🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🇷🇺🇷🇺ЗАЧАРАНИ КРУГ НЕПРИЈАТЕЉСТВА 1/2 Пише: о. Андреј Ткачов Кад бисмо живо замислили да се једног лепог јутра пробудимо и откријемо да није преостао ниједан непријатељ – да су се Украјинци телепортовали и придружили Бандери, да је Брисел уништен земљотресом, а Енглеску однеле воде Атлантика – да ли би то за нас значило почетак „златног доба”? Свакако не – нипошто! Своје проблеме носимо у себи, а не изван себе. Безбожност, заједно са свим својим плодовима – попут разврата, крађе, глупости, сујете, похлепе и свега осталог – остаје са нама. А то значи да није решен ниједан једини проблем.Реч је о прилично глупој шеми у којој самоидентификација има преку потребу за непријатељем – а уколико тог непријатеља нема, неизбежно долази до кризе идентитета. Овај поглед на свет добро илуструје кратак виц о Јеврејину који доспева на пусто острво и тамо гради две синагоге: у једну одлази суботом, док је друга место у које „никада не би крочио”. Довољно је погледати феномен „политичког украјинства”, које је само себе заробило у начин постојања који захтева трајно стање рата са Русијом. Другог смисла у томе нема; само у овом изопаченом облику човек може да прода себе – сопствену утробу, крв, земљу и душу – другим непријатељима Русије. Кад би се, рецимо, ти јадници једног дана пробудили и схватили да нас, из неког разлога, више нема, не би им преостало ништа друго до да се обесе, савладани изненадном, зјапећом егзистенцијалном празнином.У римској историји постојала је изузетно моћна непријатељска сила: Картагина. Док је Марко Порције Катон сваки свој говор завршавао сада већ чувеним, ритуалним позивом на њено уништење – „Картагина мора бити уништена” – постојало је и супротно гледиште. Публије Корнелије Сципион сматрао је да Картагину треба оставити тамо где јесте, како би служила као сталан извор страха за Рим. Сципион је веровао да ће Рим, кад једном остане без тог страха и осећаја опасности, неизбежно почети да трули изнутра. (Узгред буди речено: управо се то и догодило.) Из овога произилази идеја да, чак и кад непријатељ не постоји, треба га измислити – макар само зато да би се спречила ушушканост. Такав је, чини се, зачарани круг овоземаљске стварности, уколико не постоји пут који води ка Богу. http://t.me/istocni_front
- 19
- 6