🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🪻🎺 ТРУБА Шта вреди плаветно небо, И зумбул и девојче и ласте лет. Негде запева труба. То иза гора и вода Лелек је рушне сељанке. Род смо. Кад умре човек, и моје срце рушно је. Откини зумбул с груди, погни главу; војника хоће да закопају, а њему тако се живело. Шта вреди поп што моли, па крстача, па име, неће се војник вратити у село, неће пољубити коју воли. Откини зумбул с груди, погни главу. Негде запева труба. ✍ Момчило Настасијевић БИОГРАФИЈА ▫️▫️▫️Момчило Настасијевић је рођен на данашњи дан 6. октобра 1894. године у Горњем Милановцу, у неимарској породици пореклом из Охрида. Основну школу је завршио у Београду, где касније студира француски језик и књижевност. По завршеним студијама ради у Београду као гимназијски професор и на том послу остаје до своје смрти. ▫️Тек годину дана после његове смрти, његови пријатељи издају целокупна дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче и Драме. ▫️Крхке грађе, Настасијевић оболева од туберкулозе и умире у Београду 13. фебруара 1938. године у четрдесет четвртој години живота. ▫️Велика разлика између Настасијевића и његових савременика огледа се у схватању језика – синтаксе и лексике, као и структуре стиха и песме. Његово трагање за матерњом мелодијом, као резултат је давало стихове који одишу архаичношћу и традиционализмом. ▫️Своју матерњу мелодију, Настасијевић је тражио у језику народне поезије, религије и средњовековним текстовима, а њоме је желео да проникне на другу страну постојања и дође у додир са неизрецивим и тајанственим. ▫️С друге стране, Настасијевић покушава да пронађе и начин песничког изражавања следећи пут безречја и неизрецивости. Он трага за звуком, али и за језичким битком, за оним што се крије међу белинама у (не)написаном... СтаниславВинавер је Настасијевића назвао свецем српског језика и српског књижевног израза... Исидора Секулић је за стваралаштво Момчила Настасијевића рекла: „Настасијевић је био песник истраживач и копач. Мени се увек привиђао као рудар који је малочас изишао из дубина и мрака, радује се виделу, казао би нешто и показао, али би му требало много руку и језика, па се само насмеши и рекне: "Ој, Мораво, моје село равно“. Миодраг Павловић је о Настасијевићу рекао: „Шта може биографија да каже о једном човеку који је тако мало личио на своје време, који се није одредио ни својим делањем у друштву, ни становањем у неком граду, ни боравком у свом телу? Његов живот је прича о самоћи, и стваралачкој и јавној и најинтимнијој, сличној другим самоћама, а не временима, прошлим и будућим“. http://t.me/istocni_front
- 18
- 14
- 10
- 1