🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️📚🍂 КРУГ НЕЖНОСТИ Деси се, као жив, да ме посматра неки цвет И да је ваздух топао и као један поглед плав И онда зажелим: да прођем отворен кроз свет И да свему принесем поздрав. Из ове љубави што носим, непрекидно, И обнављам у телу од рођења – За један људски осмех, за једно цвеће жуто, За један дубоки мир камења. Тад ми се тек учини да је зло пролазно Па помислим: да има доброг у свему, Да је без њега промашено све, и празно По један пуки облик, само, у простору голему. Очи су тад лепе – јер воле и продиру Видовито до свега чега се такну, окрзну; У њих, из света, као у два мора увиру Све доброте, до краја, до звезда што мрзну. И ја који сам дотад бивао тих и скроман (К'о што су многи у овом простору гости) У својој тишини израстам огроман У један круг добра, један круг нежности И тако стојим. У свему. И овде и около. И дубоко осећам да сам рођен за добро. Па иако ме трње кроз живот често боло Све праштам за овај цвет што сам га случајно обро. ✍ Стеван Раичковић http://t.me/istocni_front
- 16
- 9
- 5