🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🫡🇪🇺ЕВРОПО, ГДЕ ЈЕ БИЛА ТВОЈА ДЕМОКРАТИЈА КАДА СУ СРПСКИ ДОМОВИ ГОРЕЛИ?! Браћо и сестре, ова фотографија није настала ових дана на улицама Европе, већ 2004. године на Косову и Метохији у данима када су српски домови горели, православне светиње биле рушене и спаљиване, а наш народ протериван са својих вековних огњишта. Иза тих призора стоје људске судбине: разорени домови, страх мајки за децу и бол људи којима су уништени огњишта, имовина и све што су генерације стварале и чувале. Данас из појединих европских градова стижу слике немира, разбијених излога, опљачканих продавница, запаљене имовине и сукоба на улицама . Државе настоје да заштите грађане, животе и имовину, а полиција, понегде и војска, излазе на улице ради успостављања реда. Зато се намеће питање које ми Срби не можемо да прећутимо: Европо, када данас гледаш своје улице, да ли се сећаш Косова и Метохије из марта 2004. године? Тада су таласи насиља захватили српска насеља. Домови су пљачкани и паљени, православне цркве и манастири рушени и спаљивани, породице су протериване, а вековно хришћанско наслеђе претварано у згаришта. То нису били само зидови, већ домови наших предака и светиње у којима су се генерације крштавале, венчавале и молиле Богу. Док се све то догађало, свет је говорио о демократији, дијалогу, толеранцији и људским правима. Зато данас питамо: где су били ти принципи када су српски домови горели, светиње рушене, а људи бежали пред насиљем? Зашто заштита српског народа није била онаква какву су невини људи заслуживали? Зашто се универзалне вредности тако често показују снажнијим у речима него у делима? Демократија не сме да има двострука мерила. Људско достојанство не сме да зависи од националности, вере или политичких интереса. Једно, међутим, знам: српски народ на Косову и Метохији не живи само од онога што види око себе он живи од вере у Бога, наде и снаге да истраје на својим огњиштима. Наш народ је вековима пролазио кроз искушења, чувајући цркве, манастире, гробља и породична огњишта. Зато ни данас не тражимо сукоб, већ сигурност; не тражимо освету, већ правду; не желимо туђу несрећу, већ слободу и достојанство за свој народ. Верујемо да ће доћи дан када ће Срби на Косову и Метохији живети без страха и притиска, када ће њихова деца слободно одлазити у своје светиње и када ће право на живот у сопственом дому бити поштовано као нешто што се никоме не сме одузети. Како наш народ каже: ничија није горела до зоре. То није позив на освету нити претња, већ израз наде да неправда не може заувек надјачати истину и да ниједна људска сила није вечна. Али праштање не значи брисање истине, као што ни љубав према ближњем не значи ћутање пред неправдом. Наше светиње на Косову и Метохији нису само споменици прошлости. Оне су живо сведочанство наше вере, историје и духовног трајања. Док се у њима узноси молитва и док има људи који чувају своја огњишта, живи и завет који смо наследили од предака. Зато наша деца морају знати шта се догодило у марту 2004. године не да би мрзела, већ да би разумела; не да би желела освету, већ да би препознала неправду и научила колико су важни истина, слобода и достојанство. Европо, ако заиста верујеш у вредности које проповедаш, покажи их делима. Нека правда не буде привилегија моћних, а заштита невиних право које се признаје само некима. Нека страдање српског народа не буде заборављено, нити туђа несрећа повод за радовање. Бог види и оно што свет прећути. Он зна сваку невину сузу и сваку неправду. Људске одлуке се мењају, политичке моћи пролазе, али истина пред Богом не престаје да постоји. Браћо и сестре, молимо се да нам Господ сачува срце од мржње, душу од гордости и савест од равнодушности. Да не заборавимо страдале, останемо верни својој вери и никада другоме не пожелимо оно што не бисмо пожелели својој деци. Наша снага није у мржњи, већ у вери. Наша нада није у освети, већ у правди. ГДЕ ПРЕСТАЈЕ СИЛА ЉУДСКА, ТУ ПОЧИЊЕ МИЛОСТ БОЖИЈА. Хаџи Горан Пузовић http://t.me/istocni_front
- 88
- 18
- 11
- 5