🐦⬛️ Политика престаје да буде простор партија, програма и идеологија, претварајући се у скуп вирусних видео снимака и мемова. Оно што је пре две године почело је као масовни протест након трагедије у Новом Саду, прво је постао бренд, затим улична мрежа блокада, а потом и изборна машинерија. Нешто хоризонтално, медијско, веома живо, а истовремено тешко се преводи на језик нормалне државне вертикале. Мем политика одлично руши ту вертикалу, мобилише улицу и претвара власт у предмет подсмеха. Али она много лошије одговара на горућа питања: ко сада контролише апарат безбедности, финансије, медије, регионе и тако даље? Еуфорија ће, наравно, проћи Можда чак и брже него што се чини. Проблем није у томе што је власт у Србији преузела група грађана без јасне организације, идеологије и програма, осим чувене промене власти. Проблем је у томе што су људи широм земље масовно подржали ту идеју – не разумејући у потпуности за шта гласају и шта ће добити уместо досадашњег Вучића. Наравно, ништа без Енглеза, наших највећих непријатеља, који су, чини се, после Младићеве сахране озбиљно додали гас. Такође, наставља се традиција да свако ко скрати председнички мандат пропадне на изборима (Слоба, Тадић, Вучић). Чини се да је време озбиљне политике са програмима и вредностима прошлост. Побеђују ботови, троловање и загађивање јавне сфере. Политичку агенду данас дефинишу хедонизам, површност, емоционалност и нетолеранција. Аргентинац Агустин Лахе у свом раду "Генерација идиота, критика адолесцентизма" долази до закључка да модерна цивилизација доживљава пропаст, јер је под утицајем "адолесцентног менталитета". Наиме већ дуго се развија и промовише идеологија адолесцентризма и вечите младости. У ранијим друштвима старост се поштовала као одраз мудрости, зрелости и основа друштвеног, а често и политичког ауторитета, попут Герузије у Спарти. Данас је обрнуто, стари људи се труде да буду вечито млади, да тако изгледају, да се тако облаче, али и да се понашају као млади, необавезни и неодговорни. Адолесценција се уздиже на пиједестал божанства, уз истовремено систематско подривање и уништавање свих традиционалних ауторитета, почев од родитеља, породице, комшилука, парохије и наравно школе. Томе смо сведочили и код нас годинама уназад кад су наставници постали предмет исмевања, малтретирања и понижавања, док истовремено морају да предају наставне програме у којима се деца управо и уче борби против ауторитета. Ишло је ширење културе друштвених мрежа, тако су формиране дигиталне генерације које не поштују никакав ауторитет сем онога што преко својих вршњака покупе са Тик-Тока и Инстаграма и које, мислећи да промовишу своју индивидуалност, заправо мисле, делују и понашају се ултрауниформно, реагујући на нагонске импулсе и понашајући се најпре на мрежама, а онда и у стварном животу, као крдо. Последица читаве те нове (не)културе адолесцентризма, дивљења "нашој деци", јесте ово што гледамо по европским градовима. У Француској је на улици комбинација малолетничке популације муслиманских имиграната и неокомунистички оријентисане француске омладине, углавном следбеника Меланшона. Наводна борба за бесплатне уџбенике и бољи ученички статус одвела их је, не само до блокирања школа, штрајковања, већ и бруталних физичких сукоба са органима реда, пуцања на полицију, паљења аутомобила и радњи, покушаја линчовања полицајаца и пре свега огромне пљачке. Дакле култура адолесцентизације друштва и анархистичког дивљења храбрим младим непокорним људима, који се боре против сваког ауторитета, је будућност која нас очекује. Шта мислите, кога ће и колико да поштују ова деца у Србији што су блокирала школе, исмевала професоре и директоре, и што ће да расту са убеђењем да су баш они „срушили диктатора“? Уз дивљење свих заинтересованих у региону и шире. Историјска правда је да ће са њима морати да се носе професори које су они довели на власт и који сутра треба да их испитују и обарају на испиту. Па срећна вам још једна "победа демократије" и "повратак у породицу европских народа". /Нови стандард/ t.me/istocni_front
- 47
- 39
- 13
- 6
- 5
- 4
- 4
- 3
- 3
- 1