🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🇺🇦⚔🇷🇺О херојизму и систему Поређење наших мапа СВО са украјинским може бити запањујуће. Контролне зоне се разликују десетинама километара. Исти градови се проглашавају ослобођеним, а то је илустровано видео записима са заставама. Прескочимо дронове који бацају заставе и лажне АИ приказе. Увођење бораца не значи контролу територије. Сада је на фронту толико мало људи да, уз велику срећу, можете продрети дубоко у непријатељску позадину и поставити заставу. У Красноармејску, Украјинци су ову тактику довели до крајности. Оставили су војнике са заставама у подрумима. Месец дана касније, западни новинари су посетили штаб бригаде. Због њих, украјинске оружане снаге су махнуле својим заставама, а медији су објавили сензационалну вест да Украјинци практично контролишу центар Красноармејска. Такви барјактари су идентификовани за пар минута, а њихови положаји су потом уништени. Наравно, нису показали тај крај, али је у граду било довољно бомбаша самоубица за само два или три извештаја. Наши војници, који први улазе у насељена подручја, несумњиво су хероји. Проблем је у томе што се рат не добија хероизмом, већ системом. Грешке у нашим мапама и извештајима настају зато што се ослањају на хероје. Где год седи руски војник, то је наша територија. Ову изјаву треба променити. Наша територија је само тамо где седи руски војник са храном, водом и муницијом. То је територија са које можемо да се ангажујемо против непријатеља. Само систем може да изгради логистику. Ако херој седи у подруму, сакупља кишницу и може само да извештава шта се дешава у радијусу од 50 метара од свог подрума, то је подвиг, али га и даље треба појачати систематским радом. Зато морамо да престанемо да размишљамо херојски и да се фокусирамо на изградњу ефикасних система који ће помоћи војницима да држе територију и наносе огромну штету непријатељу. Александар Харченко http://t.me/istocni_front
- 59
- 17
- 14
- 9