🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️📜☦️ ⚜СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА⚜ Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косову војска, У тој војсци девет Југовића, И десети стар Југ Богдане. Бога моли Југовића мајка, Да јој Бог да очи соколове И бијела крила лабудова, Да одлети над Косово равно, И да види девет Југовића И десетог старог Југ Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој дао очи соколове И бијела крила лабудова; Па одлетје на Косово равно, Мртвих нађе девет Југовића И десетог старог Југ Богдана, И више њих девет бојних копља, На копљима девет соколова, Око копља девет добрих коња, А поред њих девет љутих лава. Тад завришта девет добрих коња, И залаја девет љутих лава, И закликта девет соколова; Ал ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе не пустила, Већ узима девет добрих коња, И узима девет љутих лава, И узима девет соколова, Па се врати двору бијеломе. Далеко је снахе угледале, Мало ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, Заплакало девет сиротица, Завриштало девет добрих коња, Залајало девет љутих паса, Закликтало девет соколова; И ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе непустила. Кад је било ноћи у поноћи, Ал' завришта Дамјанов зеленко; Пита мајка Дамјанову Љубу: "Снахо моја, љубо Дамјанова, Што оно вришти Дамјанов зеленко? Ил' је гладан пшенице бјелице, Ил је жедан воде са Звечана?" Проговара љуба Дамјанова: Свекрвице, мајко Дамјанова, Нит' је гладан шенице бјелице, Нит је жедан воде са Звечана, Већ је њега Дамјан научио До по ноћи ситну зоб зобати, Од поноћи на друм путовати: Па он жали свога господара Што га није на себи донио!" И ту мајка тврда срца била, Да од срца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, Долетјеше два врана гаврана, Крвавијех крила до рамена, И крвавих ногу до кољена, Они носе руку од јунака, А на руци бурма позлаћена, Бацају је у криоце мајци. Узе руку Југовића мајка, Окретала, превртала с њоме, Па дозивље љубу Дамјанову: "Снахо моја, љубо Дамјанова, Би л' познала чија ј' ово рука?" Проговара љуба Дамјанова: "Свекрвице, мајко Дамјанова, Ово ј' рука нашега Дамјана, Јера бурму ја познајем, мајко, Бурма са мном на венчању била." Узе мајка руку Дамјанову, Окретала, превртала с њоме, Пак је руци тихо бесједила: "Моја руко, зелена јабуко, Гдје си расла, гдје л' си устргнута! А расла си на криоцу моме, Устргнута на Косову равном!" Надула се Југовића мајка, Надула се,па се и распаде За својије девет Југовића И десетим старим Југ Богданом. 🍁Косовски циклус епских песама http://t.me/istocni_front
- 80
- 27
- 15
- 4