🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🕊🌼 НЕПОЗНАТА Гледам те сад одавде: седиш у јулском дворишту Урамљеном у зидове високе преко главе. Тебе посматрају још и птице: као да те моле и ишту. Мене не види нико. Зурим из корова и траве Дубоко у углу, у затуреном скровишту. Овде је хладовина највећа: мирише на влагу. Цигле су пода мном трошне и нешто зеленкасте. Тебе облива сунце. Видим: купа ти руку нагу. Тако је све око тебе чисто, у сунцу. Моја крв расте Из мене, као да отиче некуда, па тихо губим снагу. Само да се не покрене нешто: нека врата. Само да не падне нека дуња, између нас, натрула. Ил цреп да не пукне изнад, од нечег: од птице, од мачијег бата. Тишина расте између нас: пење се као прозирна кула. Само да је нико не дирне, никад. Осим ове песме. О непозната. ✍ Стеван Раичковић http://t.me/istocni_front
- 12
- 5
- 5