👮👮♂️🧑🎓👨🎓👩🎤 🐦⬛️🇷🇸Драгутин Гавриловић Чачак, 30. април/12. мај 1882 — Београд, 19. јул 1945), најпознатији српски мајор, док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји је остао запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен. Одбрана Београда У току борби за одбрану Београда 6—7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука, којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа, на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 м. Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад. Мада Врховна команда никада не би могла да изда наређење којим би жртвовала неку своју јединицу, око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом”, у жељи да надахне и охраби борце и самог себе, пред тешку битку одржао следећи говор: „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!” Дакле, данас је 7. октобар — тачно 111 година од тог говора. Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријске пешадије, уз јаку потпору са монитора, успела је да одбије и овај напад, а Мајор Гавриловић је у јуришу тешко рањен у врат, док су се жестоки напади српске војске наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава, тако да између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава, већ су се извлачиле на резервне положаје, а аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле аустроугарску и немачку заставу на згради Старог двора. Истог дана пошто је рањен, из импровизованог превојишта је возом пребачен у војну болницу у Чачку, где је оперисан и затим задржан на лечењу. Дана 14. октобра је унапређен у чин потпуковника. После три недеље лечења, по сопственом захтеву, вратио се на фронт и учествовао у борбама у Рековцу, на Новом Брду и на Шимшировом брду. За војне заслуге током 1915. године је одликован Орденом Белог орла са мачевима трећег реда. Орден му је додељен 1916. 👇👇👇👇👇👇 t.me/istocni_front
- 56
- 22
- 6
- 2