🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️📜⏳ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала, Моје знање видиш на лицу ми бледом. Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је крива! Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао се јави! Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господари! Ја сам ко Мазепа, Привезан на коњу, у дубокој ноћи, Што гледа за степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи. Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи ко да су од стакла... Смрвљеног ме пусти када зора гране Из црних дубина разјапљеног пакла... ✍ Милан Ракић http://t.me/istocni_front
- 33
- 5
- 4