Митровданска офанзива Током пролећа 1992. српски народ у Херцеговини се поново суочио са претњом масовног страдања и бацања у јаме. Догађаји у долини Неретве показали су колико је близу понављање покоља из времена усташке државе. Повлачењем већине снага ЈНА из Херцеговине, оставило је српски народ незаштићеним пред најездом локалних хрватско-муслиманских постројби ХОС-а, као и јединица регуларне војске Републике Хрватске, које су под командом бившег комунистичког генерала Јанка Бобетка, извршиле агресију на другу државу. У таквој ситуацији, територију истуреног Невесиња бранили су малобројни припадници ВРС, сачињени од локалних бораца, прогнаника из суседних општина, билећких и добровољаца из СРЈ. Следећи традицију српских крвника да се напади врше на велике српске празнике, хрватска команда се одлучила да велики напад изведе на Митровдан, већинску славу житеља Невесиња. Падом ове општине уследио би вероватни пад читаве источне Херцеговине, егзодус становништва и избијање хрватско-муслиманске коалиције на Дрину. За те потребе, окупљено је око 40 000 непријатељских војника, којима се супротставило око 5 000 српских бораца. Напад је почео 8.11.1992. испаљивањем 20 000 граната по српским положајима. Напад је изведен из више праваца, из долине Неретве, преко Вележa, Трусине и Подвележја, као и из правца Мостара и Стoца. Непријатељ је рачунао на брз продор, потпомогнут јаком артиљеријском припремом и надмоћношћу у људству и техници. Први удар био је усмерен на истурене положаје Невесињске бригаде, са циљем да се сломи одбрана на прилазима самом Невесињу и отвори пут ка Гацку и источној Херцеговини. И поред непрекидне артиљеријске ватре и таласа пешадијских напада, српски борци нису напустили своје положаје. На многим котама борбе су се водиле прса у прса, а одбрана је често зависила од неколико десетина бораца који су држали читаве правце. Посебно тешке борбе вођене су на подручју Братача, Живањa, Трусине и на падинама Вележа, где су се непријатељске јединице више пута покушавале пробити, али су сваки пут одбачене уз велике губитке. Митровдан 1992. године остао је упамћен и по томе што су борци, иако малобројни, уморни и без довољно муниције и тешког наоружања, одбили напад далеко надмоћнијег непријатеља. Одбрана Невесиња није била само војничка победа, била је и одбрана огњишта, гробаља и славе. Тог дана многи су на положајима славили своју крсну славу, Митровдан, држећи пушку у једној, а свећу у другој руци. Неуспех офанзиве значио је и коначан слом плана о избијању на Дрину и пресецању источне Херцеговине. Невесиње је одбрањено, а са њим и читава источна Херцеговина. Цена те победе била је висока, многи најбољи синови Невесиња, Гацка, Билеће и целе Херцеговине положили су своје животе на положајима, и њихова жртва и данас обавезује на сећање. 🇷🇸 ДЕКИ на 😌TG 💬 MAX 😉YT 🥰RT🫡
- 206
- 129
- 67
- 7
- 5
- 3
- 2
- 1
- 1
- 1