🍏🍎🍐🍊 🐦⬛️🇷🇸🖐ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЛОКАЛНОГ ЕКСПЕРИМЕНТА 3/4 У прошли понедељак сам на МЦЦ-ју организовао округли сто о току, значају и последицама ових узбора у Србији. Колега који ради на будимпештанском Институту за међународне односе дао је леп преглед досадашњих безлидерских покрета и истакао да је ово први пут да је један такав покрет победио и освојио власт на изборима. Хајде да се подсетимо тих покрета. Арапско пролеће је донело те масовне безобалне, хетерогене покрете, кад је на каирском тргу Тахрир било свашта, од бившег челника Међународне организације за атомску енергију, преко студената до активиста Муслиманског братства и активиста које је тренирао Канвас.Касније смо сазнали да је цео процес, наравно, пратила и подстицала ЦИА, са директном употребом Фејсбука и надгледањем алгоритама. Своју улогу је имала и египатска војска и сви заједно су оборили потрошеног и делегитимисаног америчког клијента Мубарака. На изборима је власт, међутим, преузела врло озбиљна партијско-политичка структура Муслиманског братства са председником и већином у парламенту. Након познатих дешавања у наредних пар година њихове власти, војска је државним ударом вратила стари поредак диктатуре, са генералом Ал Сисијем на челу. За наша дешавања је можда најзанимљивији сорошевски, левичарско-анархистички покрет „Окупирајмо Волстрит“, који је, с јесени 2011. године, избио у Њујорку и угасио се након 59 дана. На њега је велики интелектуални утицај у почетку имао антрополог Дејвид Гребер, али су организационо инсистирали на максималној хоризонталној децентрираности, са узалудним бесконачним понављањем и преношењем ставова преко „људских микрофона“ до оних који седе далеко, са неефикасним пленумима итд. Покрет се и угасио због своје неефикасности и недостатка координације. Кристофер Нолан је последњи део своје трилогије о Бетмену из 2012. радио и као рефлексију на анархизам овог покрета. Француску је у јесен 2018. захватио талас протеста такозваних „жутих прслука“, који је такође био децентриран, хоризонталан и састављен од популиста са обе стране спектра, али без директне политичке подршке и без подршке синдиката. Овај чудан, хаотични покрет, који је такође координисан и усмераван преко друштвених мрежа, настао је на протесту, петицији поводом повећања цена горива, али и других најављених економских реформи и поскупљења.Био је веома насилан, без јасног вођства, али је у једном тренутку имао подршку чак три четвртине популације. Конспиролози су указивали на неке претерано суверенистичке идеје председника Макрона у вези са европском војском у то време, па су поучени искуством 68-е и Канваса, гледали преко канала тражећи стварне покретаче. У међувремену је читава плејада левичарских корпоративних миљеника, попут Јаниса Варуфакиса, Славоја Жижека, Бориса Будена итд. промовисала такве идеје, ширећи их посебно преко друштвених мрежа. Подемос и Сириза, иако чеда истог идеолошког спектра, ипак су функционисале као праве, регуларне партије. http://t.me/istocni_front
- 11
- 5
- 3
- 2
- 1